Oborila sam svoj PB!!! Nisam bila na treningu već mjesec dana, spavam po 12 sati dnevno i pojela sam količinu hrane koja bi komotno mogla nahraniti neko omanje seoce u Africi. Nisam ponosna, al ni malo. No, razlozi su prihvatljivi. 

10635738_10152796560474004_492345870036503966_n (1)

Odpiarirala sam dvije utrke za redom i spušila upalu žvakačeg mišića (nekak na „M“) od pričanja. (PRIČANJA!!!) Cener je već tradicionalno bio mrak, Zagrepčanka je doživjela nenormalni medijski uzlet radi kojeg sam tri dana prije utrke uspjela odspavat ukupno 10 sati. Onda sam se takva nenaspavana i gladna jedva dovukla do tog 25. kata gdje me dočekala ekipa jedne televizije za izjavu. Sad, odmah! A onda sam se tom istom ekipom vozila u liftu do prizemlja, moleć svoj želudac da se ne isprazni tijekom tog duuugooog putovanja. Kad vam se povraća u liftu, vožnja do prizemlja traje dulje nego trčanje do vrha. 

Nakon prospavana dva dana u komadu (ustajala sam za hranu i wc… ne, nisam se tuširala… znam, bljak… ) stigla je i temperatura. Nakon temperature stigla je upala patelarne čašice. A onda su stigli blagdani. Koljeno i dalje boli iako ortodoksno radim vježbice i redovito ga lijevom rukom mažem voltarenom (desnom jedem kolače). 

Kad sam bila mala, najgore kaj su mi mogli stavit pod bor bile su kapa, šal, rukavice i čarape. Onak, halo? Koji lejm pokloni. Ove godine, pod borom su bili i kapa, i rukavice, a sveki je pol grada prešla da nađe zimske čarape… za trčanje!!!! Mojoj sreći nije bilo kraja iako sam ih sve gledala ispod oka misleć da me provociraju. 

10830815_10153956879638532_20135544881995629_o (1)

Sutra ću probat odradit trening koliko koljeno dozvoli – mantram svaku večer. Onda sutra ponavljam istu mantru jer eto, danas nisam stigla. Trebalo je ispeć Išlere, skuhat sarmicu… nemojmo tortu zaboravit! 

Misli su mi negdje daleko, ne znam kaj bi sama sa sobom, sve me stišće. A onda me zbilja počelo stiskati jer sam se zdebljala od silne količine hrane koju tamanim na kauču dok surfam ili gledam filmove. U biti, mislim da sam jedno dvije kile natukla samo kad sam pročitala da u Išlere ide cigla i pol putra.

Došla mi je neki dan frendica iz Splita. Vidimo se jednom godišnje pa je nekako bilo logično da subotnji trening odgodim zbog našeg tradicionalnog šopingholičarskog pohoda. Bio je to pravi fartlek. Brzo haranje dućanima, sporo ispijanje kave. Ne smijemo zaboravit ni jezične vježbe: „Koje gaće, pa ja vidim samo hlače?“ „Kaj ti je to borša?“ 

Na jednoj od kavica potužila sam joj se kako sam potpuno usporila. 

„Fjaka“ – veli ona. Tu sam riječ znala.

Nema lijeka, treba uzet stvari u svoje ruke.

E, pa Fjaka, odi proč!!! Sutra idem trčat!!!

 

Dobro, možda preksutra….

 

Ivi First